PRVO UDOVICE, ONDA MAJSTORICE

PRVO UDOVICE, ONDA MAJSTORICE

U svet preduzetništva žene su ulazile postepeno, a prvi zapisi pojavljuju se u drugoj polovini XIX veka.

U svet preduzetništva žene su ulazile postepeno, a prvi zapisi pojavljuju se u drugoj polovini XIX veka.

Žene preduzetnice u Velikom Bečkereku, piše etnolog Rajka Grubić, pojavljuju se u drugoj polovini XIX veka. Zahvaljujući, pre svega, Privilegijama koje je izdavao sam car Habsburške monarhije Franja I a koje su regulisale i pitanje udovica.

U privilegijama stoji da udovica može da nastavi zanat svog pokojnog muža ili ako se uda za kalfu da dobije i status majstora.

Prve žene koje su imale radnju bile su Andrea Lambrin, koja je imala krojačku radnju i Sofija Hadžić koja je imala modisterijsku radnju, piše Rajka Grubić.

Udovice nastavljaju posao svog pokojnog supruga, pa već ima i krčmarki, ali i žena koja iznajmljuju kočije ili imaju radnju za bojadisanje.

Ipak, na kraju XIX veka najviše je žena modiskinja i krojačica.

Beč je centar svega, pa i mode. Kraj XIX veka je vreme procvata, određeni društveni staleži imaju više para, pa kako kaže Grubić, oficirske i činovničke gospođe žele da prate modu koja se kreira u velikim evropskim gradovima.

Ovo potvrđuje reklama Marije Dajčove iz 1887.godine, štampana u ovdašnjoj lokalnoj štampi:
“Javljam poštovanom ženskom svetu, da sam se posle dužeg bavljenja u Beču, gde sam u jednome od prvih ženskih salona prisvojila najnoviji BEČKI KROJ ŠAV, I UKUS vratila, i da opet primam narudžbine svakovrsnog ženskog odela, u ubeđenju da ću svim zahtevima na najveće zadovoljstvo, odgovoriti. S poštovanjem Marija Dajčova”.

Krojačice su najbrojnije i na početku XX veka.

U periodu od 1918. do 1921. u gradu je registrovano 12 krojačica, piše Rajka Grubić.

Tokom 1924. godine gradske vlasti su izdale 20 obrtničkih dozvola krojačicama ženskog odela, a samo 3 godina kasnije taj broj se popeo na 32.

Pored krojačica koje su se bavile šivenjem ženskog odela, u gradu su postojale i krojačice koje su se bavile šivenjem muških odela. 

Takođe, u gradu su postojale i krojačice koje su se, poput Vana Ilone , bavile šivenjem belog veša . Ovakve zanatske radnje su se, pored šivenja posteljine i belog rublja, bavile i vezom.

Ne samo što se povećava broj krojačkih radnji nego ima sve više i šegrta i pomoćnika.

Tako je 1927. godine na 32 ženske krojačke radnje ubeleženo 98 šegrta i 36 zanatskih pomoćnika, piše Rajka Grubić.

Početkom XX veka počela je da radi Ženska zanatska škola.

Škola je prve godine rada 1909. upisala 125 učenica. Najpopularnija su bila tri zanata: krojački, frizerski i modisterijski. Pored opšteobrazovnih predmeta, učenice su slušale predavanja i iz higijene.

Osim što su se bavile krojačkim zanatom, žene u Velikom Bečkereku bavile su se i ugostiteljstvom, pa je tako na na kraju XIX veka bilo 7 krčmarki.

Pored ovih, žene su se bavile još i papučarskim, sapundžijskim, krznarskim, poslastičarskim, pekarskim, molerskim zanatom. Bavile su se i bojenjem rublja, a kao udovice su se nalazile i u zanatima potpuno atipičnim za žene, kao što su: kolarski, mesarski, staklarski, sitarski, berberski, iznajmljivanje kočija (teranje fijakera), čišćenje javnih kanala, mehaničarski…

Nakon Prvog svetskog rata, među ženskom populacijom postaju popularni novi zanati kao što su frizerski, kozmetičarski, fotografski, optičarski i izrada sedefnih dugmadi, piše Rajka Grubić.

U Bečkereku su organizovani zanatski kursevi, takozvani tečajevi. Kursevi iz raznih zanatskih oblasti organizovani su od strane pojedinaca, Udruženja i Komore.

Prvi kurs koji beleži lokalna štampa održao je Moric Heker, muški i ženski krojač. On je 1865. godine u Velikom Bečkereku otvorio Školu krojenja u kojoj je držao predavanja o “veštini krojenja po meri i po stasu” i predavanja iz “matematičko-tehničkog crtanja.” Predavač je posedovao diplome vaspitnih zavoda, samostana i preporuke mnogobrojnih privatnika.

Justina Sirmai, rođena Mesaroš, u Velikom Bečkereku je, tokom 1893. godine, otvorila tečaj za izradu veštačkog cveća.

U gradu su organizovani i tečajevi za izradu čipke (vezene, heklane i mašinski rađene). Beograđanka, Oldal Marija ženskoj zanatskoj populaciji držala je kurs o pletenju korpi.

Zahvaljujući etnologu Rajki Grubić sačuvani su ovi vredni zapisi o počecima ženskog preduzetništva u našem gradu.

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

Gordana Božić agenciju za promet nekretnina uspešno vodi 10 godina. Recept za trajanje je: znati šta hoćeš, voleti to što radiš, biti uporan, stalno napredovati i nikad ne izneveriti poverenje.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Sed eu felis id felis accumsan condimentum

Pellentesque vestibulum est sed nisl euismod, id congue ligula facilisis. Proin tortor nisl, consequat id scelerisque sed, pulvinar quis tellus. Vivamus ullamcorper rhoncus risus, eget vulputate tellus aliquet et. Phasellus non ipsum nisl. Integer id euismod libero. Praesent lobortis commodo ante gravida finibus. Proin in libero euismod, maximus urna lacinia, consectetur lacus. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit.
Detaljnije Pogledaj sve