RANO SAM SHVATIO DA OD MENE ZAVISI SVE
Biti preduzetnik znači preuzeti odgovornost ne samo za svoju nego i za porodice zaposlenih. Preduzetništvo nije bauk ali zahteva zrelu odluku.
Biti preduzetnik znači preuzeti odgovornost ne samo za svoju nego i za porodice zaposlenih. Preduzetništvo nije bauk ali zahteva zrelu odluku.
Nekoliko događaja u životu odredilo je moju karijeru. Ti događaji formirali su me i kao čoveka i kao preduzetnika. Ovako svoju preduzetničku priču počinje Steva Kočalka, vlasnik i direktor preduzeća za distribuciju pića „Valor“, koja danas ima svoje objekte na teritoriji cele Vojvodine i zapošljava 188 radnika.
Potičem iz radničke porodice iz manjeg mesta Žitišta i već u ranom detinjstvu sam shvatio da moram da budem mnogo bolji ako mislim da uhvatim korak sa vršnjacima. Vrlo sam rano shvatio da ništa ne dolazi samo po sebi. Bar većini, kaže Steva Kočalka.
Posle završene srednje škole, i odslužene vojske, Kočalka je upisao pravni fakultet, jer se studiranje podrazumevalo za nekog ko je bio jedan od najboljih učenika u svojoj generaciji.
Ipak, na trećoj godini studiranja desio se jedan od tih događaja koji su mi odredili život, kaže Kočalka. – Poznanik mi je ponudio da prodajem knjige kao trgovački putnik za velike izdavačke kuće. Pristao sam, i počeo da zarađujem prvi ozbiljniji novac u životu. Nije uopšte bilo lako – osam meseci sam prodavao i što je još teže, isporučivao knjige bez automobila. I shvatio: da od mene zavisi sve. Koliko radim toliko ću zaraditi. Naravno, studije su sačekale, ali fakultet sam završio.
Kad sam završio fakultet, opet prekratnica – šta sad? Znao sam da ne želim da se vratim u Žitište a nisam imao nekog ko bi mi pomogao u Zrenjaninu a kamoli u Novom Sadu. Prihvatam ponudu da budem direktor jednog gradilišta u Kolašinu, pa u Podgorici. Za godinu dana naučio sam mnogo a najvažnije – da imam posla sa lošim poslodavcem. Njega pamtim i takav nikad neću biti, priča Kočalka.
Vraća se u Zrenjanin, zapošljava u „Zelenom zvonu“ kao menadžer i na poslu shvata da distribucija pića nije uopšte uređena i tu dobija ideju za sopstveni biznis.
Sa jednim prijateljem osnivam preduzeće za distribuciju i to je početak „Valora“. Kroz mnoge transformacije, Scile i Haribde, od zakupljenog prostora do objekata u sopstvenom vlasništvu, od dva do 188 radnika, više od dve decenije, stiglo se do današnjeg „Valora“ kakvog ga znaju potrošači u čitavoj Vojvodini.
Za tih više od dve decenije, poslovni ambijent u kom je radio Kočalka obeležila su tri rata, bombardovanje, hiperinflacija nezabeležena u savremenoj istoriji.
Osim racionalnih odluka, sad sam siguran da čovek mora da ima i sreće i da mu na ruku idu neke okolnosti. Iako su uslovi, pogotovu u početku moje karijere bili potpuno neregularni, shvatio sam da se u svakom vremenu i prostoru mora raditi i živeti.
Mladim ljudima koji razmišljaju o preduzetničkoj karijeri, savetovao bih da do 30 godine probaju da rade sve. Ako i posle različitih iskustava i dalje razmišljaju o preudzetništvu, neka krenu. Ali moraju da znaju da je najvažnija osobina koju moraju da poseduju – odgovornost. Ako počinjete sopstveni biznis preuzimate odgovornost ne samo prema sebi i svojoj porodici, nego i prema zaposlenima i njihovim porodicama, priča Kočalka.
Iskustva iz svog života, Kočalka primenjuje u poslu:
Trudim se da zaposleni u mom preduzeću budu zadovoljni. Osim plate koja je sigurno najvažnija, trudim se da se zaposleni osete delom jednog velikog tima koji je na istom zadatku. Vrlo često zajedno idemo u pozorište, u „Valoru“ imamo sopstvenu biblioteku, porodice sa troje dece imaju posebne pogodnosti. A jednom godišnje napravimo zajedničku proslavu, gde zaposlenima saopštim koji su planove za dalje. Za odanost i dobar rad dodelimo jubilarne nagrade. I lepo se proveselimo. Shvatio sam da je to za zaposlene jedan od najlepših dana u godini, ističe Kočalka.
I poruka za kraj:
Jedan od najboljih poteza u mom poslovnom životu jeste inicijativa za udruživanje distributera pića. Udruženje je pomoglo i meni i mojim kolegama. Samo udruženi, bez obzira koja je delatnost u pitanju, možete opstati. Zato je „Valor“ odnosno ja, član i Unije poslodavaca i Poslovnog udruženja „Zrepok“ u lokalnim okvirima i Unodropa, zaključuje Kočalka.
