SAMO PROŠIRIVANJE I INOVIRANJE PONUDE GARANTUJE OPSTANAK

Sidro Stone je zrenjaninska firma koja će uskoro obeležiti dve decenije uspešnog rada i postojanja. Osnovana je 2001. godine, kao mala porodična trgovinska firma, da bi deset godina kasnije prerasla u Sidro Stone. Osnovali su je roditelji današnje direktorke, Tamare Petrović.

Sidro Stone je zrenjaninska firma koja će uskoro obeležiti dve decenije uspešnog rada i postojanja.

Osnovana je 2001. godine, kao mala porodična trgovinska firma, da bi deset godina kasnije prerasla u Sidro Stone. Osnovali su je roditelji današnje direktorke, Tamare Petrović.

• Moji su roditelji radili u nekim drugim firmama, a onda doneli odluku da započnu sopstveni biznis, priča Tamara. – Otac je bio zaposlen u Brodarstvu, na sličnim poslovima, a majka je bila knjigovođa, i knjigovodstvom je nastavila da se bavi i u ovoj našoj firmi. Kad su roditelji rešili da se povuku, nekako je bilo logično da posao, koji se raširio, nastavimo suprug i ja, kaže Tamara.

Prvobitna delatnost firme bila je uslužna, odnosno uslužna delatnost sa građevinskim mašinama, kao što su poslovi u niskogradnji, rušenje objekata, čišćenje terena. Ipak, bez uvođenja novih segmenata u poslovanju, teško je zadržati poziciju na tržištu.

• Mora se pratiti tržište, potrebe i u skladu sa tim uvoditi promene, tvrdi Tamara. Zato smo uveli i prodaju građevinskog materijala, imamo odličan dekorativni program, odnosno izbor ukrasnog kamenja za uređenje dvorišta i vrta, a od nedavno radimo sa i behatonom, odnosno postavljanje ivičnjaka, kanalica… Bez stalnog unapređivanja ponude teško je boriti se i opstati na tržištu, kaže Tamara.

U firmi je, osim Tamare i njenog supruga, zaposleno još dvoje ljudi, ali se angažuju i dodatni radnici u skladu sa tim koliko i kakvog posla ima.

• Prednosti porodičnih firmi i uopšte privatnog posla po mom mišljenju mnogo su veće nego što imaju nedostataka. Istina je da od posla zavisi nekoliko porodica kao i da se vrlo često pređe linija poslovnog i privatnog. Mislim da su retki, ako uopšte postoje, oni koji u porodičnim firmama posao ne „odnesu“ kući“. S druge strane, sami sebi organizujemo život i posao, i to po meni nema cenu. Kad se iznerviram, pomislim što lepo ne radim negde u javnom sektoru, pa da u 15 časova mirno odem kući, ali to me brzo prođe, kaže Tamara.

Što se tiče poslovne atmosfere, Tamara kaže da bi država mogla da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima subvencionisanim kreditima.

• Mi smo prošle godine uz pomoć jednog takvog kredita kupili bager. Moglo bi takvih kredita biti i više. Porezi i doprinosi su previsoki, mogli bi biti manji. Iscrpljuju procedure i nelogičnosti. Oko postavljanje reklamne table ispred firme baš sam se namučila. To bi moglo biti jednostavnije i jeftinije, da više ide na ruku onima koji rade i koji, na kraju, pune budžet. Ipak, nikad se nisam pokajala što sam nastavila porodični posao i taj mi posao i dalje predstavlja veliko zadovoljstvo, završava Tamara Petrović svoju preduzetničku priču.