ŠEŠIRI „MADE IN ZRENJANIN“
Željko Čokanjev je jedan od poslednjih šeširdžija u Srbiji. Svoju zanatsku radnju „Moj šešir“ otvorio je pre 16 godina ali se ovim starim zanatom bavi skoro četiri decenije.
Foto: Privatna arhiva
Željko Čokanjev je jedan od poslednjih šeširdžija u Srbiji.
Svoju zanatsku radnju „Moj šešir“ otvorio je pre 16 godina ali se ovim starim zanatom bavi skoro četiri decenije.
- Radio sam u zrenjaninskoj fabrici šešira „Begej“ i kada je ona prestala sa proizvodnjom, odlučio sam da otvorim svoju zanatski radionicu. Sa suprugom, bez koje posao ne bi mogao da preživi, lepo radim i zadovoljan sam što sam se upustio u privatne vode, kaže Željko Čokanjev.
Iz zanatske radionice Čokanjev izlaze sve vrste šešira koji se prave isključivo od vune i zečije dlake a letnji od slame.
Posla imamo dovoljno, priča Željko. Radimo za prodavnice širom Srbije ali radimo i svešteničke kape, kamilavke, radimo za film, za televiziju. Jer, u celoj Srbiji ima manje od deset šeširdžija… Koliko znam u Novom Sadu i Beogradu, i to je to. Mi smo se nekako specijalizovali za izradu polucilindara i cilindara. To je jako zanimljivo svima koji snimaju filmove ili serije iz prve polovine 20. veka. Radili smo za seriju „U ime naroda“, za „Senke nad Balkanom“, sad za jednu novu „Srpski junaci“, radili smo i za film „Toma“, kaže Željko.
Kamilavke, svešteničke kape, koje izrađuju Čokanjevi stigle su do manastira Kovilj, na Cetinje, do Hilandara. Jednu su kamilavku izradili i za novog patrijarha Porfirija.
Sve što izađe iz radionice, proizvod je ruku i kvalitetnog materijala.
- Radimo samo sa vunom i zečijom dlakom. Doskora smo materijal nabavljali u Rumi, ali i to je preduzeće prestalo da radi, tako da ćemo morati da uvozimo sirovinu. Na žalost ali to nije ništa novo. S jedne strane, domaća vuna se baca a s druge je uvozimo. Ali tako je bilo i dok sam radio u „Begeju“, priča Željko.
Šeširdžijski zanat nije lak. Ima dosta fizičkog rada i radi se na visokim temperaturama. Ako ste dobar majstor, uporni, imate volje, zaboravite na radno vreme, od izrade šešira može da se pristojno živi.
Ipak, mladi se ne odlučuju za ovaj zanat, pa tako nema ni onih koji će zanat nastaviti.
- Moram da pohvalim pokrajinski sekretarijat koji na konkursima podržava stare zanate, ali to nije dovoljno. Moralo bi mnogo više da se uradi, da se zanatstvo populariše, kako pojedini zanati ne bi potpuno nestali, ističe Željko Čokanjev, jedan od poslednjih šeširdžija u Srbiji.
