SRĐAN KARANOVIĆ: KAKO SAM NAPRAVIO KOZJI SIR
Da je za dodatnu zaradu a možda i osnovnu, potrebno malo znanja, malo učenja, malo istraživanja, ideja i malo više rada govori primer Srđana Karanovića.
Da je za dodatnu zaradu a možda i osnovnu, potrebno malo znanja, malo učenja, malo istraživanja, ideja i malo više rada govori primer Srđana Karanovića.
Srđan živi u Krajišniku, selu u opštini Sečanj, i to kao povratnik. I dalje, istina, radi u Zrenjaninu ali vratio se u svoje rodno selo da živi i svi planovi su mu vezani za selo.
Za selo i za koze.
Srđan, naime, od pre nekog vremena, pravi posebne vrste kozjih sireva. Pravi ih po nekom svom receptu a mnogo polaže i na njihovu prezentaciju i promociju.
Počelo je slučajno.
– Koze su iz naših krajeva posle Drugog svetskog rata nepravedno proterane i dugo je trebalo da se setimo koliko su dobre, zahvalne životinje, priča Srđan. Moj je otac pored ovaca koje je držao, poželeo da ima i kozu. I od jedne koze je krenulo. Sada imamo malo stado od kog dnevno dobijemo 12 litara mleka. U jednom trenutku, pojavio se višak mleka na dnevnom nivou, i onda sam odlučio da pokušam da napravim sireve, koji su, opet, u svetu sve traženiji, sve zanimljiviji, spadaju u delikatese, priča Srđan.
Tako su nastali polutvrdi kozji sirevi sa različitim ukusima. Svoje sireve Srđan pravi ručno. Kaže, za sirenje ne koristi maju nego alkoholno sirće. U sir može da doda sve što neko poželi. A ono što sam poželi jeste da u sir doda vlasac, alevu paprika, susam, masline… Zasada.
Kaže i da mu je vetar u leđa donela mogućnost prodaje se kućnog praga. Počelo je sa manjim količinama a sada nema dovoljno sira kolika je potražnja.
– Kozje mleko je izuzetno zdravo pa tako i prerađevine od njega. Postoje neke predrasude u vezi sa mirisom, ali treba znati da se koze hrane suvom travom i nikakvog mirisa nema. Surutka je kao limunada. Ukoliko potražnja za sirom bude stabilna, u planu mi je i da počnem sa proizvodnjom dimljenog kozjeg sira, ističe.
Naravno, pored proizvodnje sira, mora se osmisliti i kako ga plasirati. Srđan se bavi i fotografijom, pa mu nije bilo teško da osmisli vizuelnu promociju svojih sireva i svom siru vizuelno oda punu počast.
– Sa ovim iskustvom koje imam, preporučio bih mladima koji žele da ostanu na selu ili da se u njega vrate, da razmisle o kozama. One su divne, nezahtevne životinje koje mnogo daju. Ni ulaganja nisu prevelika. A od kozjeg mleka, surutke i sireva, koji su, ponavljam, sve traženiji, može da se pristojno živi, kaže Srđan Karanović iz Krajišnika.
