ŠTRIKANE ČARAPE IZ BANATA

Kad se Berni Sanders na inauguraciji predsednika Amerike od ciče zime zaštitio štrikanim vunenim rukavicama, svet je eksplodirao. Odjednom kao da su se svi setili da postoji vuna, da se od vune svašta može saštrikati i da je retro – lepo.

Fotografije: Privatna arhiva

Kad se Berni Sanders na inauguraciji predsednika Amerike od ciče zime zaštitio štrikanim vunenim rukavicama, svet je eksplodirao. Odjednom kao da su se svi setili da postoji vuna, da se od vune svašta može saštrikati i da je retro – lepo.

Od štrikanih rukavica napravljeni su brendovi –odmah.

Brend od onoga što rade, žele da naprave i žene iz Boke, sela iz opštine Sečanj.

Žene, okupljene u udruženje „Banatsko jagnje“ od vune prave čuda, s tim što im je jako važno da prate put vune od ovce do štrikanih čarapa. U društvo su pozvale i svoje koleginice iz Kumana i Elemira.

– Mi volimo da štrikamo ali volimo i da znamo ceo put koji ta vuna napravi, bukvalno od ovce do čarapa. I želimo da od toga što radimo napravimo brend, kaže Marija Venčanski, predsednica udruženja „Banatsko jagnje“.

Žene iz Boke vunu kupuju od poznatih ovčara, i to od određene rase ovaca, jer ne žele ništa da prepuste slučaju.

– Ono po čemu smo poznate jeste što mi vunu ručno peremo u Tamišu, kaže Marija.Kad je operemo, nosimo je na predenje. Ispredenu pretvaramo u divne štrikane stvari. Želimo da zaštitimo naš ručni rad i vunu i od toga što radimo napravimo brend. Zato je potrebno da imamo punu kontrolu nad vunom, od toga gde je i od koga kupujemo, kontrolu nad pranjem, sušenjem, predenjem, priča Marija.

Sve više ljudi se okreće proizvodima od prirodnih materijala.

– Vuna je odličan materijal. Vrlo često nas zovu oni koji ne mogu da nose čarape od sintetike. Sve češće nam se obraćaju mlade majke koje žele za svoje bebe štrikane čarapice. Kažu, dete sve ostale skida, ne može da ih podnese. Od prirodnog materijala i bebama prija. Vunene čarape mogu da se nose i zimi i leti, one su dobar izolator, kaže Marija i ističe da žene štrikaju i prsluke i rukavice, ma sve što neko poželi.

– Sve više ljudi voli da koristi prirodne proizvode i proizvode napravljene ručno i tu vidim šansu. Mi prodajemo štrikane čarape za 500 dinara par, a majstorica u štrikanju može da ih ištrika za dva dana i jednu noć, na primer. Volele bismo da naše znanje prenesemo mlađima a i da se tradicija pranja vune u Tamišu, što radimo jedino mi, ne ugasi, kaže Marija.

Baš zato su žene iz Boke krenule u kreiranje sopstvenog brenda. Problem im je što teško za svoju ideju animiraju mlade.

– Džaba sve ako ono što znamo ne prenesemo dalje. Verujem da bi brendiranje doprinelo tome da se za nas više čuje, da na neki način osvojimo tržište, pa bi nam se onda i mlađi pridružili, kaže Marija.