Trukeri – zanatlije kojih više nema

Jedan od starih zanata, danas gotovo zaboravljen, je trukerski zanat. Zanatlije koje su se njime bavile zvale su se trukeri.

To su bile zanatlije koje su proizvodile mustre za vez.

Narodni vez predstavlјa jedan od najznačajnijih segmenata narodne umetnosti. Nastajao je uporedo sa tkanjem, razvijao se od monograma do stilizovanih i svedenih geometrijskih formi.

Svoj vrhunac narodni vez dostiže krajem 19. veka i prvih decenija 20. veka.

U tom periodu se pojavlјuju i trukeri – zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Oni su izrađivali mustre od drvenih kalupa, na kojima je oblikovana šara od bakarnih traka. Nakon toga, mustra sa kalupa, u koju je utiskivana plava boja, prenosila se na papir – šablon, a sa papira na platno.

Ovaj proizvod je najpre bio dostupan samo najbogatijem sloju stanovništva. Vremenom, jednom otrukovane i izvezene mustre dalјe su se precrtavale (slobodnom rukom, pomoću aluminijumske kašike koja se utrlјavala u kosu ili mast, ili pomoću indiga) i na taj način širile i među siromašnijim slojevima stanovništva.

Beli vez je bio jako popularan u Vojvodini i u gradskim sredinama, a njegova najpopularnija vrsta je šlinga ili šlingeraj.

On je tokom 19. veka iz srednje Evrope stigao u naše krajeve i vezilje su kupovale posebne crteže sa motivima biljaka ili cveća i nanosile na tkaninu.

Trukovanjem se ukrašavala odeća, posteljina, stolnjaci, zavese, peškiri i drugi predmeti.

Ovi predmeti su osim upotrebne vrednosti imali i ukrasnu ulogu, pa su se sem onih predmeta koji su imali neophodnu ulogu u svakom domaćinstvu, pojavili i izvezeni predmeti kao što su držači za češalj, šibice, ukrasne trake veza za policu, kuvarice sa vezenim tekstom i različitim scenama iz života koje su štitile zid iznad šporeta od prljanja.

Trukovanje je bila posebna veština koja je zahtevala preciznost, strpljenje, vreme a to je bio tek početak. Sledio je vez, za koji je takođe bilo potrebno vreme i preciznost.

Trukera više gotovo da nema a vez se preselio u hobi.

Izvezeni predmeti, imajući u vidu da je u pitanju najčistiji ručni rad, imaju vrednost i cenu koju danas nisu spremni svi da plate.

Trukeri nestaju poslednjih decenija a tek retki čuvaju vatricu nekad uvaženog i cenjenog zanata.

Poslednji trukeri ili trukerke svoje su znanje predstavili ovog leta u Narodnom muzeju.

Trukeraj se prenosi sa kolena na koleno a sada polako i ta kolena nestaju.

Koliko je trukeraj bio cenjen i lep zanat govori i reč koja se nekad često koristila u običnom, svakodnevnom jeziku.

Za onog ko je lepo govorio, precizno i tečno, govorilo se da trukuje.

A nekad je ista reč poprimala i šaljiviju notu, pa se koristila kako bi opisala šta radi onaj ko lepo priča ali od priče nema mnogo vajde.

Danas nema zanata, nema veza a nema ni reči. Preselili su se u etonološke i druge zbirke u muzejima.