Za male proizvođače uskoro neće biti mesta

Kada je pre nekoliko godina počinjao svoj biznis, mladi Zrenjaninac Nemanja Rudan imao je velike snove. Sada su ti snovi realni.

• Kada sam počinjao da se bavim poljoprivredom na porodičnom imanju u Jankovom Mostu, želeo sam da to bude povrtastvo i voćarstvo. U međuvremenu, od povrtarstva sam odustao. Sejali smo beli luk, ali je u međuvremenu tržište postalo prezasićeno a proizvodnja je skupa. Sada se bavim ratarstvom i voćarstvom, priča Nemanja.

Ratarstvo podrazumeva tradicionalne kulture, pšenicu i kukuruz.

No, ono na šta je Nemanja ponosan to je voćnjak sa oko 1000 stabala krušaka.

• Najveći broj stabala krušaka je sorte „vilijamovka“ a imamo još dve sorte koje služe kao oprašivači, ali u mnogo manjem broju, nastavlja Nemanja.

Ova godina je za kruške bila dobra a kompletan rod Rudanovi su uspeli da prodaju na vreme.

• Već smo postali poznati po kvalitetnoj kruški pa smo najveći deo roda prodali na malo. Ostalo smo prodali piljarama i nismo nezdovoljni. Ljudi kupuju najviše za rakiju, kaže Nemanja.

Voćnjak navodnjavaju, jer bez toga, dodaje Nemanja, ne može da se razmišlja o rodu.

Iako je poljoprivreda ono čime bi želeo da se bavi u životu, mada je po zanimanju ekonomista, Nemanja kaže da samo od nje danas ne može da se živi.

• Ne možemo mi koji imamo mali posed, bez obzira što smo mi deo pretvorili u voćnjak. Mislim da za deceniju oni koji imaju 20 hektara neće moći da se nose sa onima koji imaju više. Za dve decenije, ako ne i pre, doći će na red i oni koji rade 100 hektara. Naprosto, za male više nema mesta. I mi ne možemo da živimo od poljoprivrede, moram da radim i druge poslove. I da razmišljam šta dalje, završava Nemanja Rudan.