ZANATI

ZANATI

Prvi pisani tragovi o bečkerečkim zanatlijama pojavljuju se u XVI veku. Zrenjanin je vekovima bio centar zanatstva za srednji deo Banata.

Prvi pisani tragovi o bečkerečkim zanatlijama pojavljuju se u XVI veku. Zrenjanin je vekovima bio centar zanatstva za srednji deo Banata.

Starih zanata odnosno onih koji se bave starim, tradicionalnim zanatima u Zrenjaninu gotovo više i da nema. To je sigurno posledica vremena, industrijalizacije, 21. veka ali sigurno je i to da se grad, koji je vekovima bio centar zanatstva u Vojvodini i Srbiji, nije mnogo potrudio da ono što je moglo da preživi i sačuva. Zato ćemo se mi u nekoliko nastavaka potruditi da sačuvamo bar priče o starim zanatima, o starom Bečkereku i njegovim zanatlijama koji su u vreme dok su radili i živeli bili među najuglednijim žiteljima varoši.

Veliku pomoć u ovom nastojanju pružile su nam publikacije Milana Đukanova, dugogodišnjeg direktora Istorijskog arhiva i Rajke Grubić, etnologa u Narodnom muzeju.

Možda treba početi ovako: koliko je zanatstvo bila važna privredna grana za Veliki Bečkerek govori i to da na zgradi Narodnog muzeja jedna od centralnih figura mladića predstavlja zanatstvo.

Zgrada muzeja bila je nekada Palata finansija – četiri figure zaštitnika grada, predstavljale su, u stvari, ono što je za finansije a samim tim i opstanak grada bilo najvažnije: poljoprivredu, industriju, zanatstvo i nauku.  U stalnoj postavci Narodnog muzeja jedan segment posvećen je zanatstvu. Materijalnih artefakata nema previše ali i to što je sačuvano dovoljno je da se izmašta koliko je zanatstvo u Bečkereku bilo važno, koliko su zanatlije bili cenjeni članovi zajednice i kakav su pečat razvoju grada udarili.

U ovom prvom delu priče o zanatima evo nekoliko sačuvanih podataka o prvom pominjanju zanata na prostoru našeg grada. Zna se da je još 1331. godine Bečkerek imao godišnji vašar. Sigurno se na tom vašaru trgovalo i predmetima koji su izrađeni a ne samo poljoprivrednim proizvodima. Zna se i da je prva radionica u tim pradavnim vremenima bila – zlatarska. Konkretniji podaci o zanatlijama pojavljuju se u XVI veku. Opet je reč o zlatarima.

 

Bečkerečki zlatar Petar Smederevac iskovao je čuveno jevanđelje posvećeno vladici Maksimu Brankoviću, srpskom despotu a jevanđelje je napravljeno za manastir Krušedol. U to vreme, zanat kojim se bavio Petar Smederevac ali i Vuk Kujundžija i Sava i Marko kujundžije zvao se kujundžiluk. U Bečkereku su jedna ulica zvala Kujundžijska i iako je promenila ime u Svetosavsku, stari Zrenjaninci dugo se je zvali starim imenom.

U vreme vladavine Turaka, od zanatlija se spominju i ćurčije, čizmadžije, kalajdžije, terzije, tufegdžija (puškar) i bozadžija.

Period pod Turcima za Bečkerek jedno vreme bio je dobar, jer je stanovništvo dobilo određene privilegije pa se i privreda počela razvijati. No, kad su Turci počeli da trpe poraze, i politika prema Bečkereku se promenila. Ipak, preduzetnički duh i zanatstvo dovoljno se zapatilo da je preživelo taj loš period i kako-tako dočekalo promenu vlasti – posle Turaka, Bečkerek potpada pod vlast Habsburške monarhije i Marije Terezije. To, naravno, zaslužuje poseban nastavak.

Prijava na bilten

Prijatelji unije

Preduzetničke priče

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

ODUVEK SAM ZNALA DA ŽELIM DA BUDEM SVOJA NA SVOME

Gordana Božić agenciju za promet nekretnina uspešno vodi 10 godina. Recept za trajanje je: znati šta hoćeš, voleti to što radiš, biti uporan, stalno napredovati i nikad ne izneveriti poverenje.
Detaljnije Pogledaj sve

Poslovni prostor

Duis porttitor molestie nunc

Duis porttitor molestie nunc

Suspendisse facilisis lacus eu metus ultricies laoreet. Quisque blandit auctor rhoncus. Ut sodales ut urna eget suscipit. Aliquam vitae lorem ultricies, tincidunt quam et, mattis lacus. Nulla et ex tempus, bibendum dui sit amet, accumsan nibh. Ut ac turpis eros. Nulla sed libero tristique, aliquam augue eget, iaculis leo. Nulla in lorem mi.
Detaljnije Pogledaj sve