ZANATI
Prvi pisani tragovi o bečkerečkim zanatlijama pojavljuju se u XVI veku. Zrenjanin je vekovima bio centar zanatstva za srednji deo Banata.
Prvi pisani tragovi o bečkerečkim zanatlijama pojavljuju se u XVI veku. Zrenjanin je vekovima bio centar zanatstva za srednji deo Banata.
Starih zanata odnosno onih koji se bave starim, tradicionalnim zanatima u Zrenjaninu gotovo više i da nema. To je sigurno posledica vremena, industrijalizacije, 21. veka ali sigurno je i to da se grad, koji je vekovima bio centar zanatstva u Vojvodini i Srbiji, nije mnogo potrudio da ono što je moglo da preživi i sačuva. Zato ćemo se mi u nekoliko nastavaka potruditi da sačuvamo bar priče o starim zanatima, o starom Bečkereku i njegovim zanatlijama koji su u vreme dok su radili i živeli bili među najuglednijim žiteljima varoši.
Veliku pomoć u ovom nastojanju pružile su nam publikacije Milana Đukanova, dugogodišnjeg direktora Istorijskog arhiva i Rajke Grubić, etnologa u Narodnom muzeju.
Možda treba početi ovako: koliko je zanatstvo bila važna privredna grana za Veliki Bečkerek govori i to da na zgradi Narodnog muzeja jedna od centralnih figura mladića predstavlja zanatstvo.
Zgrada muzeja bila je nekada Palata finansija – četiri figure zaštitnika grada, predstavljale su, u stvari, ono što je za finansije a samim tim i opstanak grada bilo najvažnije: poljoprivredu, industriju, zanatstvo i nauku. U stalnoj postavci Narodnog muzeja jedan segment posvećen je zanatstvu. Materijalnih artefakata nema previše ali i to što je sačuvano dovoljno je da se izmašta koliko je zanatstvo u Bečkereku bilo važno, koliko su zanatlije bili cenjeni članovi zajednice i kakav su pečat razvoju grada udarili.
U ovom prvom delu priče o zanatima evo nekoliko sačuvanih podataka o prvom pominjanju zanata na prostoru našeg grada. Zna se da je još 1331. godine Bečkerek imao godišnji vašar. Sigurno se na tom vašaru trgovalo i predmetima koji su izrađeni a ne samo poljoprivrednim proizvodima. Zna se i da je prva radionica u tim pradavnim vremenima bila – zlatarska. Konkretniji podaci o zanatlijama pojavljuju se u XVI veku. Opet je reč o zlatarima.
Bečkerečki zlatar Petar Smederevac iskovao je čuveno jevanđelje posvećeno vladici Maksimu Brankoviću, srpskom despotu a jevanđelje je napravljeno za manastir Krušedol. U to vreme, zanat kojim se bavio Petar Smederevac ali i Vuk Kujundžija i Sava i Marko kujundžije zvao se kujundžiluk. U Bečkereku su jedna ulica zvala Kujundžijska i iako je promenila ime u Svetosavsku, stari Zrenjaninci dugo se je zvali starim imenom.
U vreme vladavine Turaka, od zanatlija se spominju i ćurčije, čizmadžije, kalajdžije, terzije, tufegdžija (puškar) i bozadžija.
Period pod Turcima za Bečkerek jedno vreme bio je dobar, jer je stanovništvo dobilo određene privilegije pa se i privreda počela razvijati. No, kad su Turci počeli da trpe poraze, i politika prema Bečkereku se promenila. Ipak, preduzetnički duh i zanatstvo dovoljno se zapatilo da je preživelo taj loš period i kako-tako dočekalo promenu vlasti – posle Turaka, Bečkerek potpada pod vlast Habsburške monarhije i Marije Terezije. To, naravno, zaslužuje poseban nastavak.