ŽENE PREDUZETNICE NA SELU NEMAJU RADNO VREME
Tanja Prohaska jedna je od mladih žena na selu, koja se spremno uhvatila u koštac sa proizvodnjom kako u stočarstvu, što joj je osnovni posao, tako i u ratarstvu. Istovremeno je i supruga i majka dve devojčice. Tanja sa porodicom živi u Orlovatu a zanimljivo je da je u selo stigla iz velikog grada, iz Beograda, i kako kaže nikada se nije pokajala.
Tanja Prohaska jedna je od mladih žena na selu, koja se spremno uhvatila u koštac sa proizvodnjom kako u stočarstvu, što joj je osnovni posao, tako i u ratarstvu.
Istovremeno je i supruga i majka dve devojčice.
Tanja sa porodicom živi u Orlovatu a zanimljivo je da je u selo stigla iz velikog grada, iz Beograda, i kako kaže nikada se nije pokajala.
- Nije lako biti preduzetnica u selu ali nije lako ni u gradu, priča Tanja Prohaska. Ipak, primetno je da je sve više žena u našem selu ali i u okolnim selima, koje preuzimaju posao, i ne samo što pomažu muževima ili jednako rade u ratarstvu, stočarstvu ili povrtarstvu, nego pokreću i sopstvene poslove, priča Tanja Prohaska.
Tanja je diplomirani inženjer za proizvodni menadžment, završila je magistarske studije, i master studije prvog stepena na Poljoprivrednom fakultetu u Bolonji, za održivi razvoj i organsku proizvodnju.
U poljoprivrednom domaćinstvu, kakvo je domaćinstvo Prohaska, Tanja je najviše angažovana oko proizvodnje mleka.
- Imamo 60-tak krava u stadu, što muznih krava, što junica, što teladi. Moj radni dan počinje ranom zorom, uvek ima posla oko mleka, oko kuće, oko dece. Starija kćerka ide u školu, kad je bila online nastava, morala sam da pomažem. Doručak, ručak, večera, nabavka, radni dan od 6 ujutru do 22 uveče. Sam posao mi ne pada teško, ali stalna neizvesnost oko poljoprivrede, cene proizvoda, opšte nesigurnosti, to je već teži deo. Nisam se pokajala što sam se vratila na selo, ali sam sigurna da bi država morala mnogo više da uradi i da pomogne, pogotovo mladim porodicama da na selu i ostanu, ističe Tanja.
Trenutno je jedan od najvećih problema niska otkupna cena mleka.
- Mleko se prodaje od 25 do maksimalno 30 dinara za litar. To je jako niska cena, sa tendencijom daljeg pada, To neće preživeti manji stočari. Mi se još nekako držimo, ali samo zahvaljujući tome što se bavimo i ratarstvom. Kad bi neko pitao, koliko se zaradi od mleka i može li se od toga živeti, ne bih znala odgovor. Nama se stalno preliva iz stočarstva u ratarstvo i obrnuto, Jednostavno, tako mora, ističe Tanja.
I dok, pored svih problema, uživa u životu na selu, Tanja kaže da joj najviše smeta što se selo polako pretvara u grad, u smislu da je sve više ograničenja za poljoprivrednike.
- Mi smo morali da kupimo još jednu kuću u selu, za krave, da ne bi na pašu prolazile kroz celo selo, jer to seljanima smeta. Kome smeta? Smeta svima osim onima koji imaju krave. Ljudi žive u selu kao da žive u gradu. Ne seju baštu, ne drže životinje, kažu to koliko mi treba, ja ću kupiti. Smetaju im životinje, smrde im krave i svinje. Žele da žive u selu na gradski način. A gde da žive poljoprivrednici, pita se Tanja Prohaska.